safe

Alergija na ambroziju - Dalji terapijski pristup nakon završetka sezone polena ambrozije

  • Prema međunarodnim podacima 15-20% populacije Evrope boluje od alergijske kijavice. Učestalost ove bolesti je u porastu, broj obolelih se udvostručio u poslednjih 25 godina. Ova pojava prouzrokovana je zajedničkim dejstvom više faktora, među koje spadaju faktori životne sredine, povećanje zagađenosti vazduha, promene u vegetaciji koja nas okružuje (npr. širenje ambrozije po Evropi koja ovde nije autohtona vrsta), hemikalije, upotreba značajne količine lekova, kao i veštačkih materija u hrani i pušenje.
    Ambrozija je doneta iz Amerike prekookeanskim brodovima još krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. To je invazivna biljka, uspeva skoro na svakoj vrsti tla. Nema cveta jarke boje, pa se jedva primećuje među ostalim korovom ili biljnim kulturama. Brzo cveta, proizvodi ogromnu količinu polena, jedna biljka čak i do 8 milijardi polena. Na vrhuncu cvetanja ima više stotina, čak i preko 1000 zrnaca polena po kubnom metru vazduha. Cveta od početka avgusta do sredine oktobra, često i do prvih mrazeva. Njeno seme klija i nakon 20 godina. Ambrozija prvenstveno nastanjuje neuređeno i zapušteno zemljište.
    Uzročnici polenske kijavice su razni cvetni prahovi, poleni. Po suvom, vetrovitom vremenu poleni se prenose u ogromnim količinama na veliku daljinu. U domaćim klimatskim uslovima postoje tri polenske sezone. Prva počinje u rano proleće, u februaru i martu cvetanjem drveća. Druga počinje krajem aprila i traje do jula, kada poleni nekih vrsta trava i izvesnih žitarica prouzrokuju trajnije i teže simptome. Treća se javlja zbog cvetanja korova. Kod alergičnih na polen najčešća je alergija na ambroziju, praćena neugodnim, izraženim simptomima koji traju nedeljama.
    Alergijske kijavice se prema dužini trajanja simptoma odnosno prema uzročnicima dele u dve grupe. Jedan je oblik sezonka alergijska kijavica, tj. polenska kijavica. Simptomi su curenje vodenog sekreta iz nosa, kijanje, svrab nosa, zapušen nos, često praćeni simptomima u očima: svrab, suzenje, natečeni očni kapci, kao i svrab u ušima i grlu. Mogu se javiti i umor, utučenost, glavobolja, nesanica, smanjena koncentracija. Polenska alergija se često javlja zajedno sa bronhijalnom astmom. U tom slučaju se kod bolesnika javlja žestoki kašalj, gušenje, zviždanje pri disanju, stezanje u grudima i noćni simptomi.
    Drugi oblik, nesezonska alergijska kijavica praćena je sličnim simptomima, s tom razlikom da ovde preovladava ometano disanje, a simptomi u očima se javljaju samo retko. Simptomi kijavice prisutne tokom cele godine javljaju se u talasima i u trećini slučajeva kombinovani su polenskom kijavicom. Uzročnici su najčešće krpelj iz kućne prašine, perje, životinjske dlake, spore gljiva.
    Pri pregledu bolesnika sa alergijskom kijavicom prvi i najvažniji korak je detaljno ispitivanje pacijenta: o tačnom vremenu kada se bolest pojavila, učestalosti simptoma, trajanju i težini simptoma, alergijama i ranijem životnom dobu, alergijama koje su se javljale u porodici, detaljnim okolnostima u porodici, neposrednoj sredini i na radnom mestu. Zatim sledi pregled od strane lekara specijaliste za uho, grlo i nos. Sledeće ispitivanje je alergološki test na koži, tokom kojeg na unutrašnjoj strani podlaktice stavljaju kapi rastvora alergena i jednom iglom se napravi ogrebotina na koži ispod kapi. Pozitivan je rezultat ako se u roku od 15-20 minuta oko ogrebotine pojavi otok i crvenilo.
    Tokom terapije alergijske kijavice najvažnije je izbegavanje uzročnika alergije. Na žalost, u slučaju polenske alergije teško je izbeći alergene, ali u interesu je bolesnika da se unesu promene u način života, odnosno da se preuredi sredina. Jedan od najvažnijih koraka je da se na teritoriji cele zemlje zajednički radi na suzbijanju ambrozije.
    U nekim slučajevima potrebna je i terapija lekovima. U terapiji se koriste tzv. antihistamini u obliku tablete, spreja za nos i kapi za oči. U slučaju bolnih simptoma u nosu, naročito zapušenja nosa primenjuju se steroidni sprejevi za nos koji umanjuju upalu. U slučaju polenske kijavice svrsishodno je primeniti lekove pre nego što se pojave simptomi, i koristiti ih tokom cele polenske sezone.
    U Srbiji i Mađarskoj se redovno meri polenska koncentracija u vazduhu, i rezultati se objavljuju u medijima, na internetu, te primenom odgovarajućih lekova pre početka polenske sezone može se izbeći pojava težih alergičkih simptoma.

    Dalji terapijski pristup nakon završetka sezone polena ambrozije


    Približava se kraj sezone prisustva polena ambrozije u vazduhu. Postavlja se pitanje o tome kakav je dalji tretman pacijenata. Treba naglasiti da se pristup razlikuje od toga kojoj grupi pacijent pripada.
    Jedna grupa pacijenata ima simptome samo tokom sezone cvetanja ambrozije i drugih korova godinama, i za njih se kaže da imaju „sezonsku" alergiju. Njima je potrebno postepeno ukinuti preporučenu terapiju krajem septembra ili tokom oktobra meseca u zavisnosti od kliničke slike, kao i podataka iz kalendara polinacije.
    Druga grupa pacijenata ima tegobe i u drugim periodima godine, i kod njih je potrebno sprovoditi kontinuiranu terapiju, kao i nadzor nad njima, u redovnim vremenskim intervalima, uz povremene konsultacije lekara specijalista. Ovi pacijenti obično imaju preosetljivost na više različitih inhalatornih alergena, a neki od njih mogu imati i tzv. ukrštenu reakciju, tj. kod njih se ponekad pojavljuju i alergijske reakcije nakon konzumiranja određene vrste hrane.
    Treća grupa pacijenata su oni koji su se upravo ove sezone pojavili u ambulanti prvi put. Kod njih je potrebno sprovesti dodatnu dijagnostiku, pre svega kožno prick testiranje radi utvrđivanja preosetljivosti na polen ambrozije. Zatim planirati eventualno dalje ispitivanje i terapiju u zavisnosti od rezultata testa. Neophodno ih je upozoriti da se sledeće godine jave na kontrolu u toku leta, pre pojave značajnijih koncentracija polena ambrozije u vazduhu.

     


    1.9. 2013.

 
EUOva internet stranica je organizovana uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ove internet stranice je odgovoran isključivo Fond "Evropski poslovi" Autonomne Pokrajine Vojvodine i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Direktorata.