safe

Vodič za lekare

Partneri

Pokrajinski sekretarijat za graditeljstvo, urbanizam i zaštitu životne sredine
Pokrajinski sekretarijat za graditeljstvo, urbanizam i zaštitu životne sredine
Fond "Evropski poslovi" Autonomne Pokrajine Vojvodine
Fond "Evropski poslovi" Autonomne Pokrajine Vojvodine
Grad Sombor
Grad Sombor
Opština Baja
Opština Baja
dobri susedi

Astma

  • Astma je ozbiljan globalni zdravstveni problem. Ljudi svih uzrasta u zemljama širom sveta obolevaju od ovog hroničnog poremećaja u disajnim putevima, koji, kada je nekontrolisan, dovodi do ograničenja u svakodnevnom životu, a ponekad i fatalnog ishoda.

    Astma je hronični inflamacijski poremećaj u disajnim putevima. Hronično inflamirani disajni putevi su hiperrektivni; u njima dolazi do opstrukcije, a protok vazduha je ograničen (bronhoopstrukcijom, sluznim čepovima i povećanom inflamacijom) nakon izlaganja različitim faktorima rizika.

    Opšti faktori rizika su izlaganje alergenima (kao što su grinje u kućnoj prašini, životinjske dlake, bubašvabe, poleni i plesni), iritansi na radnom mestu, duvanski dim, respiratorne (virusne) infekcije, fizički napor, jake emocije, hemijski iritansi i lekovi (kao aspirin i beta blokatori).

    Napadi astme (ili pogoršanja) se javljaju povremeno, ali je inflamacija u disajnim putevima stalna.

    Dijagnoza astme se često postavlja na osnovu simptoma bolesti i podataka iz istorije bolesti. Postojanje bilo kog od ovih znakova i simptoma treba da poveća sumnju na astmu:

    • Visokotonski zvižduci (vizing) pri izdahu vazduha - naročito kod dece. (Normalan nalaz na plućima ne isključuje astmu)
    • Anamneza o sledećem:
      • Kašalj, pogoršava se naročito noću
      • Ponavljano zviždanje u grudima.
      • Ponavljano teško disanje
      • Ponavljana teskoba u grudima.
    • Simptomi se javljaju ili pogoršavaju noću i bude bolesnika iz sna.
    • Simptomi se javljaju ili pogoršavaju po sezonskom tipu. 
    • Bolesnici često imaju ekcem, polensku kijavicu ili porodičnu anamnezu o astmi i atopijskim bolestima.
    • Simptomi se javljaju ili pogoršavaju u sledećim situacijama i kontaktima:
      • Životinje sa dlakom
      • Hemikalije u aerosolu
      • Promene temperature
      • Grinje iz kućne prašine
      • Lekovi (aspirin, beta blokatori)
      • Fizički napor
      • Polen
      • Respiratorne (virusne) infekcije
      • Dim
      • Ispoljavanje jakih emocija
    • Simptomi reaguju na antiastmatsku terapiju.
    • Prehlade kod bolesnika „silaze na pluća" ili je potrebno više od 10 dana da se povuku.

    Ispitivanje funkcije pluća omogućava procenu težine, reverzibilnosti i varijabilnosti ograničenja protoka vazduha i pomaže u potvrdi i dijagnozi astme.

    Spirometrija je metod za merenje ograničenja protoka vazduha i njegove reverzibilnosti pri postavljanju dijagnoze astme. Merenje vršnog ekspirijumskog protoka (PEF - peak expiratory flow) može biti značajno u dijagnostikovanju i praćenju astme.

    Dodatni dijagnostički testovi:
    • Kod bolesnika sa simptomima astme, ali normalnom funkcijom pluća, ispitivanje bronhijalne reaktivnosti može pomoći u postavljanju dijagnoze astme.
    • Kožne probe sa alergenima i određivanje specifičnog IgE u serumu.

    Klasifikacija astme:

    Cilj lečenja astme je postizanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija u dužem vremenskom periodu. Kad je astma pod kontrolom, bolesnici mogu da spreče većinu napada, izbegnu neprijatne simptome danju i noću i da ostanu fizički aktivni.
    Prema pojavi i učestalosti dnevnih simptoma, ograničenja aktivnosti, noćnih simptoma, potrebe za lekovima za otklanjanje simptoma i plućnoj funkciji, astma se deli na kontrolisanu, delimično kontrolisanu i nekontrolisanu astmu.

    Za uspostavljanje i održavanje kontrole astme potrebno je:
    • uspostaviti partnerski odnos između bolesnika i lekara
    • otkriti i smanjiti izloženost faktorima rizika 
    • proceniti, lečiti i pratiti astmu 
    • lečiti egzacerbacije.

    Lečenje za postizanje kontrole astme:

    Svakom bolesniku se preporučuje terapija u zavisnosti od procene kontrole bolesti, i smanjuje se nakon postizanja tzv. kontrolisane astme ili povećava pri svakom pogoršanju.

    Na svakom koraku lečenja, lekove za olakšanje disanja (kratkodelujući beta 2 agonisti, antiholinergici) treba primeniti po potrebi za brzo otklanjanje simptoma.

    Pored toga, najvećem broju bolesnika potreban je jedan ili više lekova za kontrolu, koji sprečavaju pojavu simptoma i napada. Inhalacioni kortikosteroidi su najefikasniji lekovi koji su na raspolaganju. Primenjuju se i dugodelujući beta 2 agonisti, antileukotrieni, sporooslobađajući teofilin, natrijum kromoglikat, nedokromil i imunomodulatori.

    Kod mnogih bolesnika rinitis i astma su često udruženi i lečenje rinitisa može da poboljša simptome astme. I akutni i hronični sinuzitis mogu pogoršati astmu i treba ih lečiti. Kod odraslih osoba nosna polipoza je udružena sa astmom i rinitisom, često postoji i senzitivnost na aspirin. 

 
EUOva internet stranica je organizovana uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ove internet stranice je odgovoran isključivo Fond "Evropski poslovi" Autonomne Pokrajine Vojvodine i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Direktorata.