safe

Partneri na projektu

Partneri

Pokrajinski sekretarijat za graditeljstvo, urbanizam i zaštitu životne sredine
Pokrajinski sekretarijat za graditeljstvo, urbanizam i zaštitu životne sredine
Fond "Evropski poslovi" Autonomne Pokrajine Vojvodine
Fond "Evropski poslovi" Autonomne Pokrajine Vojvodine
Grad Sombor
Grad Sombor
Opština Baja
Opština Baja
dobri susedi

Astma

Astma je ozbiljan globalni zdravstveni problem. Ljudi svih uzrasta u zemljama širom sveta obolevaju od ovog hroničnog poremećaja u disajnim putevima, koji, kada je nekontrolisan, dovodi do ograničenja u svakodnevnom životu, a ponekad i fatalnog ishoda.

Astma je hronični inflamacijski poremećaj u disajnim putevima. Hronično inflamirani disajni putevi su hiperrektivni; u njima dolazi do opstrukcije, a protok vazduha je ograničen (bronhoopstrukcijom, sluznim čepovima i povećanom inflamacijom) nakon izlaganja različitim faktorima rizika.

Opšti faktori rizika su izlaganje alergenima (kao što su grinje u kućnoj prašini, životinjske dlake, bubašvabe, poleni i plesni), iritansi na radnom mestu, duvanski dim, respiratorne (virusne) infekcije, fizički napor, jake emocije, hemijski iritansi i lekovi (kao aspirin i beta blokatori).

Napadi astme (ili pogoršanja) se javljaju povremeno, ali je inflamacija u disajnim putevima stalna.

Dijagnoza astme se često postavlja na osnovu simptoma bolesti i podataka iz istorije bolesti. Postojanje bilo kog od ovih znakova i simptoma treba da poveća sumnju na astmu:

  • Visokotonski zvižduci (vizing) pri izdahu vazduha - naročito kod dece. (Normalan nalaz na plućima ne isključuje astmu)
  • Anamneza o sledećem:
    • Kašalj, pogoršava se naročito noću
    • Ponavljano zviždanje u grudima.
    • Ponavljano teško disanje
    • Ponavljana teskoba u grudima.
  • Simptomi se javljaju ili pogoršavaju noću i bude bolesnika iz sna.
  • Simptomi se javljaju ili pogoršavaju po sezonskom tipu. 
  • Bolesnici često imaju ekcem, polensku kijavicu ili porodičnu anamnezu o astmi i atopijskim bolestima.
  • Simptomi se javljaju ili pogoršavaju u sledećim situacijama i kontaktima:
    • Životinje sa dlakom
    • Hemikalije u aerosolu
    • Promene temperature
    • Grinje iz kućne prašine
    • Lekovi (aspirin, beta blokatori)
    • Fizički napor
    • Polen
    • Respiratorne (virusne) infekcije
    • Dim
    • Ispoljavanje jakih emocija
  • Simptomi reaguju na antiastmatsku terapiju.
  • Prehlade kod bolesnika „silaze na pluća" ili je potrebno više od 10 dana da se povuku.

Ispitivanje funkcije pluća omogućava procenu težine, reverzibilnosti i varijabilnosti ograničenja protoka vazduha i pomaže u potvrdi i dijagnozi astme.

Spirometrija je metod za merenje ograničenja protoka vazduha i njegove reverzibilnosti pri postavljanju dijagnoze astme. Merenje vršnog ekspirijumskog protoka (PEF - peak expiratory flow) može biti značajno u dijagnostikovanju i praćenju astme.

Dodatni dijagnostički testovi:
• Kod bolesnika sa simptomima astme, ali normalnom funkcijom pluća, ispitivanje bronhijalne reaktivnosti može pomoći u postavljanju dijagnoze astme.
• Kožne probe sa alergenima i određivanje specifičnog IgE u serumu.

Klasifikacija astme:

Cilj lečenja astme je postizanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija u dužem vremenskom periodu. Kad je astma pod kontrolom, bolesnici mogu da spreče većinu napada, izbegnu neprijatne simptome danju i noću i da ostanu fizički aktivni.
Prema pojavi i učestalosti dnevnih simptoma, ograničenja aktivnosti, noćnih simptoma, potrebe za lekovima za otklanjanje simptoma i plućnoj funkciji, astma se deli na kontrolisanu, delimično kontrolisanu i nekontrolisanu astmu.

Za uspostavljanje i održavanje kontrole astme potrebno je:
• uspostaviti partnerski odnos između bolesnika i lekara
• otkriti i smanjiti izloženost faktorima rizika 
• proceniti, lečiti i pratiti astmu 
• lečiti egzacerbacije.

Lečenje za postizanje kontrole astme:

Svakom bolesniku se preporučuje terapija u zavisnosti od procene kontrole bolesti, i smanjuje se nakon postizanja tzv. kontrolisane astme ili povećava pri svakom pogoršanju.

Na svakom koraku lečenja, lekove za olakšanje disanja (kratkodelujući beta 2 agonisti, antiholinergici) treba primeniti po potrebi za brzo otklanjanje simptoma.

Pored toga, najvećem broju bolesnika potreban je jedan ili više lekova za kontrolu, koji sprečavaju pojavu simptoma i napada. Inhalacioni kortikosteroidi su najefikasniji lekovi koji su na raspolaganju. Primenjuju se i dugodelujući beta 2 agonisti, antileukotrieni, sporooslobađajući teofilin, natrijum kromoglikat, nedokromil i imunomodulatori.

Kod mnogih bolesnika rinitis i astma su često udruženi i lečenje rinitisa može da poboljša simptome astme. I akutni i hronični sinuzitis mogu pogoršati astmu i treba ih lečiti. Kod odraslih osoba nosna polipoza je udružena sa astmom i rinitisom, često postoji i senzitivnost na aspirin. 

povratak na prethodnu stranicu

 
EUOva internet stranica je organizovana uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ove internet stranice je odgovoran isključivo Fond "Evropski poslovi" Autonomne Pokrajine Vojvodine i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Direktorata.